Zivela sam u porodicnoj kuci u centralnom delu Zvezdare,u Beogradu.
Lepa petosobna kuca sa ovalnom terasom gde je mama na prolece iznosila ukrasne saksije "kane",a cije lukovice je brizljivo cuvala u podrumu kuce.Podrum je bio velik kao i sama kuca,mirisao je na kupus iz velikih kaca i ostalu zimnicu uredno slozenu po policama.Te lukovice kane bi vrlo brzo postale jake biljke velikih listova sa cvetovima,kojima su se divile komsinice i prijateljice moje mame.Stavljla ih je na vrh betonskih stubova terase, nase kuce,stare u to doba,bar 100 godina.Sa ulice su leprsale zavese na prizemnim otvorenim prozorima,iza kojih bismo moja starija sestra i ja gledale grupice decaka u prolazu i medju njima "onaj",a cesce je prolazila "njena grupa",gurkale bismo se i smejale,skrivajuci same od sebe veliku tajnu-da smo zaljubljene!
Iza kuce, prostiralo se lepo veliko dvoriste,sa engleskom travom,koju smo sadili prvom polovinom marta,a vec za par meseci ta lepota bi nam se pretvorila u nocnu moru,jer se trava morala sisati,a u nedostatku uredjaja na struju.Roditelji bi nas lepo zamolili da osisamo travu u dvoristu makazama,u zamenu za samostalni odlazak u bioskop "Svrca", subotom pre podne.Bioskop"Svrca"(vise ne postoji) je bio par stotina metara udaljen i nije se prelazila ni jedna ulica!
Naravno,svaki put smo odusevljeno pristajale.
Zuljevi i plikovi na prstima od teskog secenja se ne racunaju,to se podrazumevalo,iako smo rodjene u gradu gde i nas otac,iz kuce obrazovanih roditelja,rad,pa i ovako tezak se prosto prihvatao kao deo jednog dana.
Nasa kuca vise ne postoji,ali secanja i mirisi ostaju i dalje prisutni,kao i srecni dani kada nam je dolazila baka u goste.Mirisala je na vanilu i "grancle",sada stare zaboravljene kolacice interesantnih oblika.Dok bi ih mesila,nasa baka bi nam krisom davala to ukusno testo u kome smo sestra i ja uzivale i koje se takvom brzinom topilo u ustima slatko i mirisljavo.Tih dana sve zabrane su padale u vodu.Bila je to zena koju je bilo tesko odbiti.Sreca,veselje i ljubav su se stalno preplitali.Osecaj neponovljiv,bas kao i ona,nasa baka.
***
U secanje na baku,pravicu pitu sa domacim korama i filom od sira i jaja.
*
Recept je ucestvovao u Kuligre-
Najbolji Recept moje bake I Zidna Kuvarica
*
-kolicinu sami izaberite-
belo brasno(hit u to vreme)
voda
ulje
Fil:
1/2kg sitnog sira
3 cela jaja+belance
1 zumance za premazivanje
prasak za pecivo
so
Priprema:
zamesiti testo,rukama raditi na radnoj povrsini,dok ne postane glatko,kompaktno,kad se presece nozem da ima na preseku bezbroj malih rupica.
Izvaditi testo,praviti jufke(ja sam male,jer je mala radna povrsina koju imam),rastanjiti prstima,pa oklagijom,
celu koru premazati filom koji smo vec napravili,
polako rolati,
sve dok ne potrosimo svo testo,ili popunimo pleh(testo moze da se zamrzne za drugi put)
pa u zagrejanu rernu,sa ventilatorom,polako na 150c,oko 30-40 minuta,uz kontrolu.
Kad se prohladi,izvaditi iz kalupa i seci.
Moja baka je kidala od pocetka venca,pa dalje,ja sam htela da se vidi lepo presek,pa sam koristila kuhinjske makaze.
Pita moze da stoji u kutiji sa poklopcem,u frizideru,ukusna je ako doceka drugi dan.
***
Moja Zidna Kuvarica
Prijatno :)
