ANDJELINA TORTA & ANDJELINA CAKE

 

                 SAN  SVAKE  BAKE

                Šapnula sam jednog dana 

                Deda  Mrazu  svoju Zelju:

                Posalji  mi  dragi Deda,

                Posalji  mi  ANĐELU!

                Balerinu  ja sad hoću,

                Vitkog  stasa  lica  belog,

                Sjajnog  uma,duša čista,

                Iz oka  joj  Zvezda  blista;

                Suncem da  joj  kosa  sjaji,

                Biser  zube  neka  ima,

                Osmehom  da  ne  zataji-

                E,tada će sve da štima!

               Želju  mi  je  ispunio tada  

               Dobri  Deda,

               Na Svet  dođe  ANĐELA,

               Veselog  pogleda!

               Porasla  je  ANĐELINA,

               Postala  je  balerina!

               Smeh  se  ori, pesma  čuje,

               Slova  uči, brojke  piše,

               Svet  otkriva  naveliko,

              A i  neke  tajne  znake,

              Pa  sad  neka  znaju  svi :

              ANĐELICE  to si  ti-

             *SAN *SVAKE *BAKE*

26.12.2010.G. 

BEOGRAD                                                                                                                                                     BAKA  MARINA

 

NIKOLAJU NA DAR

     💕  NIKOLAJU  NA  DAR

           
Zvezde sa Neba da ti
Skinem,                                

Oblacima u Beskraj

Da se vinem-

Ne bih mogla!

Medovinom da te kupam
I pesmama Snove punim-

Ne bih mogla!

Usred Mraka

Dan da stvorim,

U stihovima da ti zborim-

Ne bih mogla!

Kad te iz snova majcicin dah

Cvetnim mirisom probudi,

U vrtlog Srece,Radosti i Dobrote

Sestrice tvoje te Uzmu,

Sigurnost i Snagu,

Otac ti podari,

Onda je OVO

Ozbiljna stvar,

Tada si CAR i

Imas SVE!

A Baka ti daruje OVE

      STIHOVE!

                                                                

                            Vole te Deka i Baka  💕            

U Beogradu

14.Novebar,2016g.

MIRIS DETINJSTVA

Zivela sam u porodicnoj kuci u centralnom delu Zvezdare,u Beogradu.
Lepa petosobna kuca sa ovalnom terasom gde je mama na prolece iznosila ukrasne saksije "kane",a cije lukovice je brizljivo cuvala u podrumu kuce.Podrum je bio velik kao i sama kuca,mirisao je na kupus iz velikih kaca i ostalu zimnicu uredno slozenu po policama.Te lukovice kane bi vrlo brzo postale jake biljke velikih listova sa cvetovima,kojima su se divile  komsinice i prijateljice moje mame.Stavljla ih je na vrh betonskih stubova terase, nase kuce,stare u to doba,bar 100 godina.Sa ulice su leprsale zavese na prizemnim otvorenim prozorima,iza kojih bismo moja starija sestra i ja gledale grupice decaka u prolazu i medju njima "onog",a cesce je prolazila "njena grupa",gurkale bismo se i smejale,skrivajuci same od sebe veliku tajnu-da smo zaljubljene!
Iza kuce, prostiralo se lepo veliko dvoriste,sa engleskom travom,koju smo sadili prvom polovinom marta,a vec za par meseci ta lepota bi nam se pretvorila u nocnu moru,jer se trava morala sisati,a u nedostatku uredjaja na struju.Roditelji bi nas lepo zamolili da osisamo travu u dvoristu makazama,u zamenu za samostalni odlazak u bioskop "Svrca", subotom pre podne.Bioskop"Svrca"(vise ne postoji) je bio par stotina metara udaljen i nije se prelazila ni jedna ulica!
Naravno,svaki put smo odusevljeno pristajale.
Zuljevi i plikovi na prstima od teskog secenja se ne racunaju,to se podrazumevalo,iako smo rodjene u gradu gde i nas otac,iz kuce obrazovanih roditelja,rad,pa i ovako tezak se prosto prihvatao kao deo jednog dana.
Nasa kuca vise ne postoji,ali secanja i mirisi ostaju i dalje prisutni,kao i srecni dani kada nam je dolazila baka u goste.Mirisala je na vanilu i "grancle",sada stare zaboravljene kolacice interesantnih oblika.Dok bi ih mesila,nasa baka bi nam krisom davala to ukusno testo u kome smo sestra i ja uzivale i koje se takvom brzinom topilo u ustima slatko i mirisljavo.Tih dana sve zabrane su padale u vodu.Bila je to zena koju je bilo tesko odbiti.Sreca,veselje i ljubav su se stalno preplitali.Osecaj neponovljiv,bas kao i ona,nasa baka.

DAVIDOVI  DZEPOVI  SNOVA  PUNI

***

Sama sam,sve je skoro spremno,samo jos...zavrsni dodir

                            Ljubavi od svih nas.

Vreme samo za mene.Vreme da se setim prvog smeha,prvog zagrljaja i stiska.

Tog neponovljivog,cudesno lepog osecanja-

Kada sam prvi put u ruke uzela

Svog unuka DAVIDA.

Treba,zelim,hocu

Pesmu da pisem…Olovka se ne mice…

Secanja naviru,mislim-progutace me.

Svaki tren,glas,smeh…

Prvi zub,Prvi korak,Prvo-baka,Prvo-deda.

U glavi zakucan Luna-Park

Vrtoglavo secanja prolaze,

Secanja i Osecanja.

***

Milo lice belo

Oci -Svet im ceo ravan nije

Radoznale da saznaju

Sve bi htele.

Noge lete na-Nodija

Kad sa dedom seta,

Vredno radi-kola vozi,

Pa i tratkor stari,

Dok  MAJCICU s posla ceka.

Radost mu u ocima

Dok sa bakom mesi

Ali kad se MASA javi-

Sve ce da ostavi!

Daca,Zlatko il Milutin-

On je uvek isti,

Decak srecan,dobar,vredan

Prvi na Top-listi!

Zato zelim Ti zauvek

Nek te SRECA prati,

A sve sto je dobro

Zvezde ce ti dati!

Ono sto ti fali-

MATI ce dodati!!!

                                      

              SRECAN TI RODJENDAN,DACO!!!

                              Vole te baka Marina i deda Pedja

U Beogradu,

Dana 25.06.2016.g.

JAGODE U PROLECE 2016.g.

Jagode.....evo i na mom stolu..

mirisu,mame da ruku pruzis,a oci ti jos upijaju njihovu lepotu,boju,skladnost...i dok voda plavi nepca...
pruzam se da uhvatim taj nezaboravni,omamljujuci miris proleca,koje tako brzo...brzo pobegne..

MOZDA LEPA

Ovu pesmu  nadjoh,trazeci neki izvod iz banke,napisanu,nazvrljanu,u brzini, na koverti banke,sa brojkama i mojim kalkulacijama za neki kredit,koji sam planirala da podignem ,koji je i otplacen.Bas sam se iznenadila.
Zaboravljam inace gde pisem,jer pisem samo za ljude koje volim,onda pesmu lepo prepisem ili odstampam,pa predam onom kome je napisana.
Original nikad ne bacim,vec cusnem tu i tamo.
Ovu sam posvetila svojoj mladoj koleginici,za rastanak,kada sam planirala da odem u penziju,uz jednu knjigu i ovu posvetu.

*
Mozda lepa          

Kad se prolecna   
Rosa jutarnja
stopi u Dugu
sto Nebo i 
Zemlju spaja,
Naka Ti
na dlan padne
Cvet,
sa laticama Zelja
ljubavnih,
majcinski Srecnih.
Cuvaj ih zauvek
u svom srcu Blagom.
* 
              Marina Jevtic

PROBLEMI,PRoblemi,problemi...

Uglavnom nismo spremni,ne zelimo i necemo probleme,a posebno ne volimo da trazimo nacine da ih resimo.Ljubavni,medjuljudski,
porodicni,statusni,finansijski problemi,svi traze od vas da ih resite.

Vase dobro raspolozenje,harmonicna okolina,mir u glavi,sve,bas sve zavisi od resavanja vasih licnih ili drugih problema(koji su opet vezani za vas,pa su tako opet- licni).
Moja sistematicnost,perfekcionizam,
odgovornost prema svima i moja potpuna organizovanost me je cesto
unistavala smisljanjem raznih strategija za resavanje ovog i onog problema.

Mislila sam da su ljudski odnosi,bilo kog stepena,kompleksni i da im treba i pridavati veliki znacaj.

Posmatrajuci problem kao enigmu,resenja sam trazila u kompleksnosti,pokusavajuci da,kao hirurg,izlecim-resim sve svoje povrede,bolove,neuspehe i uvek u ubedjenju da je "problem"slozeniji od moje mogucnosti razumevanja.
Posle nekog vremena(i sakupljanja iskustava),uvidela sam da je moj nacin potpuno pogresan.

Najzad,ja sam shvatila,da je obicno ono sto se cini krajnje nemoguce da poverujete(zbog svoje jednostavnosti),te da je cak i nalik naucnoj fantastici,obicno,  prosto i jednostavno resenje,bez neke filozofske podloge.

Resenja mnogih problema nalaze se na dnu lestvice po svojoj slozenosti.Jednostavna su,samo nismo naucili da ih na taj nacin gledamo,te da sve resavamo brzo i bezbolno po nase dragoceno zdravlje. 

                                    
         U dobroj nameri vasa
                    Marina  :) 
             

SASVIM OBICNA PESMA

   Za Tebe

Kada bi o Tebi pricala,

Bilo bi to kao da od Srca mog,

Cupam deo,

A kako deo Srca da dam,

I da pricu ispricam?

Da na papir stavim

Reci koje mi Zivot pune,

Da stavim na papir

Uspomene?

Da pazim,da papir

Ne pozuti,

Da se reci ne razliju od

Vlage,

Dok moje
Suze Kaplju na njih?

Kako da olovka

Cvrsto stoji u

Ruci koja Drhti?

Od secanja Ljubavnih,

Vrelih,

Srece,Nadanja?

Pri pomisli da Ti

Pesmu pisem,

Glava mi Osecanja

Puna,

Pa ne znam gde i

Sta da stavim,

Da bih mogla

Sve
Da Ti kazem!

A Suze kao da

Namerno teku

Neprestano,

Jasno Mislima do znanja

Daju,

Da je Zelja moja da

Tebi Pesmu napisem-

Nemoguca!

Slusam Te,

Dises Ujednaceno,

Mirno.

I Sigurna sam.

Sigurna u sve nase

Godine,

U nase Srece i Tuge,

Radosti,Nedace,

Razumevanja i Prastanja,

Snove i zajednicka Mastanja.

Volim Tvoj nenametljivi

Nacin,kojim pokazujes

Osecanja.

Volim kad brines za

Sve sto meni

Treba,

Neiscrpnu Snagu

Da ispunis
Sve moje Zelje,

I one o kojima ne

Govorim.

Kako da pricam o

Tebi,

Koji me poznajes

Najbolje,

Moje Tajne i Snove,

Strahove,

Cuvas.

Sve sto bih rekla:

Vec znas.

Ja nisam pisac,

I Dar

Nemam,

Da osecanja svoja na

Papir

Stavim.

Ja sam :
Polovina jedne

Ljubavi obicne,

Koja je davno,

Jednog Suncanog dana,

Uz Smeh i

Sveze kupljene narandze,

Nasla Tvoje Ruke Tople

U koje se kao

Pecat smestih!

Evo,Jos sam Tu!

Kada bih o Tebi pricala,

Bilo bi to kao da od Srca mog

Cupam deo,

A kako deo Srca da dam

I da pricu ispricam?

                                   Tvoja

                                        Marina         

Beograd,                               

17.08.2015.g