SASVIM OBICNA PESMA

   Za Tebe

Kada bi o Tebi pricala,

Bilo bi to kao da od Srca mog,

Cupam deo,

A kako deo Srca da dam,

I da pricu ispricam?

Da na papir stavim

Reci koje mi Zivot pune,

Da stavim na papir

Uspomene?

Da pazim,da papir

Ne pozuti,

Da se reci ne razliju od

Vlage,

Dok moje
Suze Kaplju na njih?

Kako da olovka

Cvrsto stoji u

Ruci koja Drhti?

Od secanja Ljubavnih,

Vrelih,

Srece,Nadanja?

Pri pomisli da Ti

Pesmu pisem,

Glava mi Osecanja

Puna,

Pa ne znam gde i

Sta da stavim,

Da bih mogla

Sve
Da Ti kazem!

A Suze kao da

Namerno teku

Neprestano,

Jasno Mislima do znanja

Daju,

Da je Zelja moja da

Tebi Pesmu napisem-

Nemoguca!

Slusam Te,

Dises Ujednaceno,

Mirno.

I Sigurna sam.

Sigurna u sve nase

Godine,

U nase Srece i Tuge,

Radosti,Nedace,

Razumevanja i Prastanja,

Snove i zajednicka Mastanja.

Volim Tvoj nenametljivi

Nacin,kojim pokazujes

Osecanja.

Volim kad brines za

Sve sto meni

Treba,

Neiscrpnu Snagu

Da ispunis
Sve moje Zelje,

I one o kojima ne

Govorim.

Kako da pricam o

Tebi,

Koji me poznajes

Najbolje,

Moje Tajne i Snove,

Strahove,

Cuvas.

Sve sto bih rekla:

Vec znas.

Ja nisam pisac,

I Dar

Nemam,

Da osecanja svoja na

Papir

Stavim.

Ja sam :
Polovina jedne

Ljubavi obicne,

Koja je davno,

Jednog Suncanog dana,

Uz Smeh i

Sveze kupljene narandze,

Nasla Tvoje Ruke Tople

U koje se kao

Pecat smestih!

Evo,Jos sam Tu!

Kada bih o Tebi pricala,

Bilo bi to kao da od Srca mog

Cupam deo,

A kako deo Srca da dam

I da pricu ispricam?

                                   Tvoja

                                        Marina         

Beograd,                               

17.08.2015.g